Koga to ćutiš?

Koga to ćutiš
Dok odvažno odmahuješ glavom
I smehom zavaravaš publiku?
Znam te, devojčice.
Ti nisi srećna.

Koliko već meseci unazad
Odbrojavaš dane da se desi ništa
A ti i dalje čekaš?
I brojiš…
Koliko je to ništa
Trovalo tvoje zime i leta?
Koliko ti je otelo snova,
Osmeha,
Balada iz starog kasetofona,
Naposletku i zalogaja iz usta.
Pa danas senkama
Šaraš očne jabučic
Ne bi li me ubedila
Da ne boli?

Koga to premotavaš kroz misli
Dok slike u glavi
Cijepa bijes i tuga pregolema?
Čije je to odsustvo
Večeras toliko prisutno u tebi?

Ko spava,
Djevojčice moja,
U toj čaši vina
I koga tražiš
Kada koraci odavno ne dolaze?

Bio bi tu,
Samo da želi.
Ali te prokockao,
Lijepa moja.
Jeftino je prodao
Najljepšu elegiju.
Svetu je knjigu vaše ljubavi
Spalio.

Koga čekaš,
Pitam te,
Dok svijet lažeš kako je sve u redu
A ipak pogled skrećeš
Ka ulaznim vratima?
Ko te to toliko boli?

Maja Babović

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s