Što manje kaži

U ljude upisuj druženja,
al’ nikad srca oluju.

Ljudi te pažljivo slušaju,
al’ samo svoj glas čuju.

Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi.

kad im se ništa ne traži,
a mnogo im se nudi.

Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu – u sebe siđu.

Sretnu se. Pa se raziđu.
Ili su mimoiđu.

I školski drugovi stari,
Oni divni drugari,

češkaju se po kosi.
Jedva se prisete ko si.

Miroslav Mika Antić

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s