Bitno da je nekad bilo lepo

„Sedim tako nešto i razmišljam kako nam je bilo lepo
I stvarno je bilo lepo i bilo je lepo, bilo je lepo
Samo što ja dosta u poslednje vreme sedim i razmišljam
Kako nam je bilo lepo i stvarno je bilo lepo
I bilo je lepo, al’ ja nemam ništa od toga“

Ana Nikolić

Nisam neko ko sluša ovu muziku, ali je nemoguće da ne čuješ po neku novu pesmu na društvenim mrežama. Ovi stihove pesme su mi dali odličan šlagvort za ovaj novi tekst.
Svi mi bismo voleli da se vratimo u prošlost. Nisam se preterano interesovala za tu temu, a ni ne znam šta psihijatri i ostali naučnici govore o toj temi, ali sam ja iz svog ličnog iskustva i iz priča mojih bližnjih shvatila da mi želimo da se vratimo u prošlost iz dva razloga. Prvi je, jer želimo da gotovo sve uradimo drugačiji, jer sa ove distance kada pogledamo u prošlost sve bismo bolje uradili, jer smo sada pametniji i imamo više iskustva. Drugi razlog zbog kog želimo da se vratimo u prošlost je jer nam je tada bilo lepo. Te brige i problemi su mnogo mali u odnosu na ove koje sada imamo. Nedavno sam na tatino pitanje kako mi je na faksu i mogu li da postignem učenje, izlaske, dva posla i odlaske na predavanje rekla: „Jao tata ja bih se sad vratila u osnovnu školu, ma šta u osnovnu, u vrtić bih se vratila kako je tamo bilo lepo i lako“. I zaista je tako, bilo je lepo i lako, verujem da ću kada završim fakultet, i dok budem menjala dečije pelene, hteti da se vratim na fakultet, jer će iz te perspektive to tada biti lako. Neću sada mnogo da kukam i da se žalim, ali hoću da kažem da smo mi po pitanju prošlosti kao deca na toboganu. Sada smo na vrhu tobogana i lepo nam je, ali ipak želimo da odemo u prošlost i da se spustimo niz taj tobogan i da padnemo pravo u pesak.
Pre par dana sam pričala sa drugaricom na telefon i ona mi je rekla: „Prošlost je prošlost i to treba da ostane u prošlosti“. Nakon toga sam dugo razmišljala i drugarica jeste upravu. Koliko god želimo da se vratimo u prošlost i kada bi to zaista fizički bilo izvodljivo to ne bi bilo to, mi ne bismo bili isti ti ljudi, mi ne bismo voleli na isti način, zato je bolje da ostanemo tu gde jesmo i da gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti. Ako želimo te neke ljude iz svoje prošlosti u svojoj budućnosti možemo ih uzeti za ruku ako oni to žele, ako ne žele, ne vredi držati ruku koja neće da ide sa nama, jer tako nećemo nigde stići. Ili idemo zajedno, ili idemo sami, ka svojoj budućnosti, a prošlost će ostati iza nas.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s