Putovanja po Srbiji

Bajina Bašta, Mokra Gora, Šarganska osmica, Tara i Zaovine

Moji roditelji obožavaju planinu Taru, zato je tata, dok ja još nisam bila u planu da se rodim, brata vodio na tu planinu, kada sam se ja rodila, ta tradicija se nastavila sa jednim članom više. Sada smo brat i ja porasli i zbog obaveza ne možemo da se uskladimo sa odmorom tate i mame i sada na duža putovanja idemo odvojeno. Kada sam prošle godine sa društvom odlučila da se prisetim ranijih godina i da odemo na Taru, uzela sam laptop i počela da istražujem šta sve vredi obići u blizini. Gledajući i istražujući na bukingu mi iskoči slogan “Bašta te briga!” i u tom trenutku se setim Bašta festa, to je festival koji su student dramskih umetnosti osnovali pre više od pola decenije i taj festival je namenjen kratkim igranim filmovima koji se prikazuju na festivalu. Pogledala sam datum i odlučili smo da krenemo par dana ranije kako bismo posetili festival u Bajinoj Bašti. Svi koji me poznaju znaju koliki sam ljubitelj te umetnosti in a tom festivalu sam srela drugare klasiće i svi zajedno smo se nezaboravno proverili. Ovaj fest me energizuje, bio je moj zaključak. Odatle smo krenuli ka Mokroj Gori. Želja nam je bila da obiđemo Drvengrad i u obilasku tog divnog mesta smo istinski uživali. Slikali se skoro pred svakom tablom sa nazivom ulice, al ii isped automobile i zajedno sa muralom Fjodora Dostojevskog. Zauzeli smo mesto u vozu i vozili smo se Šarganskom osmicom. Pogledi su nam bili očarani zelenom lepotom koju smo videli kroz prozor vagona, a na ušima su nam bile slušalice kroz koje se čuo jedan dubok i prodoran glas koji nam je pričao priču o nastanku Šarganske osmice. Iz ovog lepog, etno i bajkotvitog mesta smo krenuli u večernjim časovima. Došli smo u naš apartman na Tari, zapravo, iznajmili smo malu kućicu, koja je imala krov do trave, tipično za planinske kuće. Kuća je urađena od drveta i spolja i unutra je sve bilo drveno. Par dana smo proveli istražujući planinu, peli smo se po strmim obodima planine i nakon toga nismo imali snage ni za šta drugo. Posle par dana, kada nam je bilo dosta pentranja po planini odlučili smo da odemo na jezero Zaovine. Jezero Zaovine ima dva dela, jedan deo jezera se nalazi sa jedne strane puta, drugi deo u podnožju planine sa druge strane puta. Ovaj deo koji se nalazi u podnožju planine je jako mali, veličine močvare, voda je kristalno čista, ali je hladna, u njoj se ne može idržati duže od dva, tri minuta. Druga strana jezera je mnogo veća, a i voda je mnogo toplija. Ta strana jezera ima i plažu od sitnog kamenja. Jezero dosta široko, al ii dosta duboko, strana na kojoj smo mi bili je kao more, dosta široko jezero, nedaleko od tog mesta se nalazi i hidroelektrana. Ovaj deo jezera je odličan za kupanje. Par dana smo dolazili tu na kupanje, a poslednjeg dana smo se odlučili da ostanemo još koji dan i da kampujemo. Brzo smo našli šatore i vreće za spavanje. Nedaleko od ovog prekrasnog jezera se nalazi i deo za kampere pa smo još nekoliko dana uživali, a noći smo provodili uz vatru i gitaru, noći su ovde izrazito hladne, ali je vazduh jako čist. Nadam se da ćete ova mesta posetiti što pre!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s