Putovanja po Srbiji

Čortanovci, Inđija i Stari Slankamen

U nadi da ću pobeći od tužne, a istovremeno strašne realnosti, spakovah mali kofer is a drugaricom krenuh u Čortanovce. Bežeći od korone stigle smo u selo koje se nalazi između Dunava i Fruške Gore. Iznajmile smo malu vikendicu i iako smo mislile da ćemo par dana provesti u dvorištu kraj reke, Čortanovci imaju mnogo toga da ponude. Jedan ribar kog smo zatekle kraj reke nam je rekao da ovo mesto obožavaju pecaroši u šta smo se uverili već sutradan kad je obala bila puna pecaroša. Uveče je tu najezda komaraca i od njih ne može da se živi, zato je najbolje da uveče izbegavate šetnju uz obalu Dunava. Posle par dana slušanja zrikavca i komaraca gledajući u Dunav krenule smo u manastir Velika Remeta koji se nalazi u blizini Čortanovaca. Dragutin Nemanjić je bio osnivač ovog prekrasnog manastira koji nas je ispunio nekom neobjašnjivom ljubavlju. Tog dana smo po povratku u vikendicu spakovale kofere i krenule dalje, zasitile smo se Dunava, ali nam je bilo dosta i ujeda komaraca. Na putu ka našem sledećem odredištu, odnosno Starom Slankamenu, svratile smo u šoping centar Inđija i tu smo ručale, ali i pazarile neke stvari, jer je ovaj šoping centar autlet pa su stvari dosta jeftinije. Ono što mi se sviđa kod ovog šoping centra jesto to što nije građen kao konzerva u koju uđeš i nemaš dašak prirodne svetlosti i vazduha. Ovaj šoping centar je urađen kao male kućice, a ti šetaš iz jedne u drugu, odnosno iz jedne u drugu radnju, a 70% vremena sin a otvorenom. Pošto je gepek bio pun kofera, za silnu garderobu je jedino bilo mesta na zadnjem sedištu auta. Kada smo stigle u Stari Slankamen već je bilo veče, a i bile smo preumorne od šetnje tog dana pa smo odmah po dolasku u smeštaj zaspale kao klade, do jutra se nismo budile, opio nas vazduh, ali i nije bilo komaraca. Ujutru smo izašle u šetnju, dok smo šetale srele smo puno lokalaca od kojih smo saznale da se vikendice ovde prodaju po jako niskim cenama, više se isplati da kupiš vikendicu nego plac da je sam gradiš. Ova informacija mi je kao lampica svetlela u mozgu i podsećala me da bih možda mogla jednog dana baš ovde da kupim vikendicu. U prilog ovoj mojoj ideji je išla i činjenica da što sam više mesta obilazila po varoši, to me je ovo selo sve više vezivalo za sebe. U vreme ručka smo saznale da ovde ima jedan riblji restoran i od hrane pored testa i mekika imaju samo rečnu ribu, nas dve smo se uputile u taj restoran i zaista ja lepšu ribu u životu nisam jela! Sutradan smo malo ranije krenule u isti resoran kako bismo istražile tu regiju. Kraj tog restorana se nalazi i stacionar za ljude koji su imali moždani udar. Vikendom tu ume biti gužva, jer mnogi dođu da posete svoje najmilije, kojima ovaj stacionar odgovora za lečenje. Nakon što smo ručale ribu, ponovo, krenule smo u vinariju Acumincum, šetale smo kroz vinograd, a onda u podrumu vina degustirale i tražile najbolje da kupimo za poneti. U sobu smo se vratile punih stomaka i utonule smo u san, ujutru smo spakovale kofere i rešile da se vratimo u surovu realnost. Nismo mogle da odemo bez još jedne šetnje starim delom sela. Dok smo šetale saznale smo da je ruža vetrova ovde odlična i da mnogi koji imaju astmu ili problema sa disanjem dolaze baš ovde. Nakon što su se meštani razišli, uletele smo u jednu livadu i ubrale pampas travu koje ovde ima na svakom ćošku, a ona je idealna za dekoraciju kuće. Sada me ta ukradena pampas trava stalno podseća na to da treba da štedim za vikendicu u Starom Slankamenu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s