Putovanja po Srbiji

Subotica, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava i Bojčinska koleba

Jedne večeri dok sam sedela sa društvom pravili smo dogovor gde ćemo da pobegnemo na dan do dva, svako je predlagao različita mesta, koja nisu ni usput, već su razbacana na sve četiri strane sveta. U jednom trenutku drugu stiže obaveštenje da je upis ocene sutra u devet sati. Drug studira geodeziju na građevinskom u Subotici i to obaveštenje je bilo okidač za naš izlet. Ako on već mora da ide u Vojvodinu, idemo i mi sa njim. Ujutru smo pre devet stigli na njegov fakultet, a on nas je proveo kroz ceo studentski kompleks dok smo šetali kroz park između studentskog doma i fakulteta u glavi nam je bila misao da smo tu, tik uz granicu, uz granicu koju ne možemo da pređemo. Odjednom smo se osetili kao da smo u kavezu. Kada je on to završio, vidno neraspoloženi smo krenuli prema centru. On nas je odveo do plave fontane i u poslastičarnicu na kitnikez posle doručka. Kitnikez je najstariji vojvođanski slatkiš od dunja, na prvi pogled izgleda kao običan žele, ali je zapravo fantastična poslastica! Posle kitnikeza, raspoloženje nam se vratilo u operativno stanje i krenuli smo ka Novom Sadu. Obišli smo trg Slobode, prošetali centrom i seli ispred pozorišta na piće. Odatle smo put nastavili u pravcu Petrovaradina. Tamo bismo, da nije korone, sada skakali na Exit festival. Prošetali smo i slikali se kraj sata i shvatili smo da je vreme da odemo odavde, jer nam Novi Sad srozava raspoloženje. Prazan trg, zatvoreno pozorište i otkazan Exit su nas podsetili na ovu tešku godinu. Mi, devojke, nismo bile raspoložene za šoping u Promenada šoping centru, koji je do sada bila nezaobilazna stanica koju smo uvek posećivale. Krenuli smo nazad ka Beogradu. Muzika se čula, ali niko nije pevao, niti smo obraćali pažnju na muziku. Svi, osim vozača naravno, smo gledali kroz prozor i mislili o teškom periodu u kom se svet sada nalazi. Gledajući kroz prozor spazih putokaz za restoran “Bojčinska koleba” predložih im da tamo svratimo na ručak. Mesto je bajkovito, sve je u etno stilu, zemljane prostorije i detalji iz srpskih i mađarskih sela. Ručali smo, domaća hrana, prejeli smo se, jer smo bili previse gladni i nakod toga smo rešili da prošetamo šumom. U šumi je bilo jako hladno, iako nije bilo vetra, hladan vazduh je strujio između drveća. Bogato zelenilo, utabana staza koja je dovoljno široka da se njome može šetati u grupi. Počeo je da pada mrak i mi smo krenuli ka Beogradu. Poseta ovoj kolebi je svima vratila raspoloženje i bila je kao šlag na torti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s