Anđela Ignjatović, piše za portal Original magazine. Po struci je filozof, a po vokaciji umetnik; a od nedavno se našla u Kancelariji za mlade grada Loznice. Kancelarija za mlade u Loznici formirana je jula 2007. godine i od tada okuplja aktivne mlade ljude koji žele da naprave promene u svojoj okolini. Poznata je po tome sto je jedna od prvih Kancelarija za mlade u Srbiji. Kancelarija za mlade u Loznici je širom Srbije poznata po svom radu i vrednim i aktivnim mladim ljudima.
- Zašto ste upisali filozofiju?
Ljubav prema filozofiji kreće od ljubavi prema književnosti i poeziji. Oduvek sam volela čitanje, analiziranje, pitanja i traženje odgovora na ista. Mogla bih to nazvati radoznalim duhom. Svako ko je ljubitelj knjiga ima neki svoj svet u kojem jednom nogom uvek stoji. Onda sam u srednjoj školi dobila filozofiju kao predmet, i pružila mi se prilika da krenem u obrazovanje svog duha. To je bilo upoznavanje i tada sam shvatila da je to ono čemu pripadam. Posle srednje se samo nastavilo, i evo, bez obzira na završeno formalno obrazovanje, još uvek traje i trajaće. Od filozofije je sve počelo, i sve je, uostalom, filozofija. Često govorim da bih opet studirala isto. Tu sam pronašla svoju North Star.
- Šta ste zamišljali da ćete raditi po završetku studija?
Da budem iskrena, nikada nisam sebe zamišljala u striktno jednoj profesiji. I dalje mislim i negde imam u planu da se bavim sa više stvari. To bi se odnosilo na nešto vezano za obrazovanje, humanitarni rad, pisanje, pa i preduzetništvo, zašto da ne ?! Interesovanja su svestrana, samim tim je i sfera profesije šira.
- Šta Vam je rad u Kancelariji za mlade doneo?
Relativno kratko sam u Kancelariji. Ipak mogu reći da rad u Kancelariji pruža niz dobrih mogućnosti. Kako onih koje dolaze od nas samih, u smislu ideja, aktivnosti, i doprinosa lokalnoj zajednici, tako i povratno ka nama – od same prirode posla. Pisanje saopštenja, vesti, komunikacija na sastancima, ali i komunikacija sa mladima, koja je uvek veliki izazov,unapređuju veštine koje imate. Osim toga, veliko zadovoljstvo mi predstavlja pisanje i realizacija projekata, jer na taj način, ukoliko nam projekat bude odobren, činimo nešto dobro za celu zajednicu.
- Koliko Vam znači to što ste deo dobrih promena u Vašem gradu?
Upravo to najviše i znači. Biti deo „malih“ promena. Uticati na njih, i učestvovati u njima, mislim da je najveća satisfakcija.
- Koji projekti Vas tek čekaju?
Trenutno smo fokusirani na projekat izgradnje senzornog parka u našem gradu.
Deca kojoj je prvobitno park namenjen, govorimo o deci sa autizmom i senzornim poteškoćama, zahtevaju jedan kontinuitet i redovne određene aktivnosti koje im pomažu u njihovim svakodnevnim potrebama i načinu funkcionisanja koji je specifičan. Lično mislim da je našem gradu neophodan jedan takav park koji bi našoj deci omogućio da razvijaju svoj senzorni kapacitet i poboljšavao opšte funkcionisanje. Osim toga, na ovaj način bismo i roditeljima olakšali svakodnevnicu samim tim što bismo stvorili prilagođenu okolinu i okruženje u kojoj bi se najmlađi prijatno i sigurno osećali.
Ovaj projekat je meni lično jako važan samim tim što ga radimo za decu i roditelje koji žive pod specifičnim okolnostima, i nadam se da ćemo bar malim delom doprineti njihovom osmehu.
- Kako jedna mlada mama uspeva da radi, bude sa decom i da piše za portal Original magazina?
Možda bi dobra organizacija, i dnevno i sedmično planiranje bio najadekvatniji odgovor, kao i postavljanje prioriteta, što je jako važno.
Stvaranje određenih navika i rutine mi je uvek bilo bitno, jer kada njih ima, obaveze i njihovo uspešno realizovanje postaje prirodna svakodnevna pojava.
Ne mislim da nešto mnogo uspevam da postižem, naprotiv, mislim da je to neki normalan tempo, i nadam se da ću u budućnosti postizati još više. Ipak moram da kažem da je najvrednije uloženo vreme-vreme koje je svesnim prisustvom uloženo u našu decu i porodicu.
The more you move, the easier it is to keep moving. Maintain momentum.
- Gde crpite inspiraciju za pisanje tekstova? Kako znate da je neka tema vredna pažnje?
Najviše inspiracije dobijam iz svakodnevnih životnih situacija i događaja. Ponekad mi se desi da počnem da pišem tekst o jednoj temi a završim na sasvim drugoj, jer se iz jedne ideje rodi nova koja mi se u tom trenutku čini važnijom da je podelim sa drugima. Zato volim da kažem da je pisanje građenje. Nikad ne znam šta će sve novo proizaći i nastati. Iz svakog teksta koji napišem i sama naučim nešto novo ili utvrdim nešto što želim. Pisanje je tako i vid terapije, kako bi neki pametni ljudi rekli, pisanje je krik u prostor. Inspiracija se svuda može naći. Ona se ne čeka, već se stvara pisanjem. Keep moving.
- Koji biste Vaš tekst izdvojili kao najbolji?
Najbolji je verovatno onaj koji sam doživela najemotivnije. Takav je na primer „Žena Gospođa“. Njega sam napisala, što bi se reklo, „u jednom dahu“. Reči su samo izlazile jer sam bila pod velikim utiskom. U njemu sam spojila neke svoje unutrašnje principe sa jednim susretom na poslu. Ali i svi ostali tekstovi su deo mene, i drago mi je da su tu gde jesu, podeljeni sa drugima. Smatram da je svako dobro koje dolazi iz nas, iznutra, darovanje dobre energije drugima, i samim tim mora biti najbolje.
INTERVJU „ INSPIRACIJA SE SVUDA MOŽE NAĆI “ SA FILOZOFKINJOM ANĐELOM IGNJATOVIĆ SAM URADILA ZA PORTAL MEDIASFERA.
Eksplozija mašte 