Gordana Radisavljević – Jočić rođena je 1966. u Beogradu. Studirala je Pravni fakultu u Beogradu. Dugogodišnji je novinar. Tokom novinarske karijere pisala je uglavnom o politici, kulturi, modi, crkvi i medijima i intervjuisala mnoge poznate ličnosti iz kulturnog i javnog života Srbije. Bavila se analizom socioloških i kulturoloških fenomene devedesetih.Takođe je radila kao modni kritičar i urednik.
Godinama je pisala za Politiku, gde je radila na “Beogradskoj hronici”i “Ženskoj strani”, a tekstove je objavljivala u Glasu javnosti, Ilustovanoj Politikici, Bazaru, Nadi, Blic ženi, Vivi, Sens i mnogim drugim novinama i magazinima. Bila je glavni i odgovorni urednik magazina „Venčanje“ i urednik rubrika u ONA Magazinu. 2017. godine pokrenula je portal MediaSfera.
Udata je i majka je jednog Stevana, koji je njena najveća inspiracija. Uporna, tvrdoglava, pravdoljubiva, radoznalog duha, voli putovanja i trudi se da svaki novi dan bude nova kreacija. Veruje da su sloboda govora i medija temelji demokratskog društva. Ceni smirene, strpljive, odmere ljude, valjda zato što su to osobine koje joj nedostaju. Ubeđena je da su bitisanje u dvoje, razgovor i zajednički smeh, stremljenje istim idealima i ciljevima najdragoceniji u životu.
- Da li je, i ako jeste koliko, teško biti novinar u Srbiji?
– Teško. Izazovno. Lepo. Novinarstvo je idealan način da putujete kroz vreme, prostor, zadovoljite svoju radoznalost, isterate pravdu. Novinarstvo je ozbiljna profesija i jedna laž može čoveku uništiti život. Ono što je najlepše kod novinarstva jeste činjenica da tek kada krenete da ga radite spoznate svoje mogućnosti. Što svaki dan pomerate svoje granice. To je lepša strana ovog posla.
Međutim, uvek postoji neko ali i najčešće je problem upravo u tom “ali”.
Nažalost, situacija na tržištu je sve teža. Sve češće ćete čuti od urednika da “hororare ne plaćamo”. Novca za finansiranje medija je sve manje, a većina novinara u ovom trenutku živi na egzistencijalnom minimumu. Novinari teško dolaze do posla i pitanja da li mogu da se novinarstvom bave onako kako bi želeli.Nedavno objavljen statistika NSZ-a pokazuje da se broj nezaposlenih novinara povećao za više od sedam odsto u odnosu na prošlu godinu, a najveći broj nezaposlenih su žene.
- Ako postoje stvari koje Vam smetaju u Vašoj profesiji koje su to?
– Ne želim da zvučim kao neka nostalgična osoba koja kuka za starim, dobrim vremenima. Naprotiv. Smatram da je „život nešto više od informacija, od mišljenja, od emocija, on je informacija, misao i emocija na delu”. Ako izgubimo emocije, empatiju za drugog čoveka, za čitaoca, ne smem ni da mislim šta ostaje. Duboko verujem da su slobodni mediji i demokratija temelji svakog društva i tu nema kompromsia.
Smeta mi i naše ćutanje kada su pod naletom loše privatizacije upropašćeni brojni mediji koji su se borili za bolju Srbiju. Ćutali smo kada je na red došlo finansijsko iscrpljivanje medija i novinara. Ćutali smo i kada je usledila i degradacija novinarske profesije. Imamo dva profesionalna udruženja i dalje nerešen status novinara. U 21. veku ljudi i dalje rade kao honorarci, bez ugovora i ikakve šanse da će rešiti problem penzionog osiguranja. Imam kolege koje, iako sitno broje do penzije, teško da mogu da skupe 15 godina radnog staža.
Smeta mi što u dnevnim novinama, nedeljnicima sve je više žutila. Kada su u pitanju štampani mediji već desetak godina dominiraju na naslovnim stranama politika i crna hronika, senzacionalizam. Na televizijama sa nacionalnom frekvencom caruju rijaliti programi.
Smajio se prostor za istraživačko novinarstvo, za dobru reportažu, uzbudljivu priču. Pod raznim pritiscima izmešteni su iz najtiražnijih medija i prinuđeni da kreiraju sopstvene portale. Nekada su novine i magazini, na primer, imali svoj prepoznatljiv pečat. Došli smo u situaciju da se iste teme kopiraju, da iste tekstove sa istim gramatičkim ili pravopisnim greškama čitamo na nekoliko portala.
- Kako ste se odlučili da odete iz medijske kuće i započnete stvaranje portala?
– Oduvek sam želela da pokrenem nešto svoje, da sama sebi budem gazda. Kada sam posle pet godina mobinga i neprestane borbe za isplatu zarađenih honorara dala otkaz u magazinu u kome sam tada radila znala sam da je došlo vreme da se otisnem u preduzetničke vode.
Iako sam ja čovek štampanih medija verujem da će digitalni mediji sve više uticati na kreiranje javnog mnjenja u Srbiji, a da će sadržaji koji se objavljuju na internetu imati sve više publike. Tradicionalni mediji su i dalje moćni, ali je budućnost medija – digitalna.
Zato sam sa koleginicom dr Majom Vukadinović 2014. pokrenula sajt Medijasfera. Želja nam je bila da Medijasfera bude mesto susreta medijskih profesionalaca i svih onih koji učestvuju u kreiranju medijske slike, da to bude adresa na kojoj mogu da se pročitaju intervjui sa značajnim ličnostima iz medija, ali i politike, kulture i drugih oblasti života.
U međuvremenu se Maja povukla sa ovog projekta, a ja sam naš početni koncept izmenila i proširila i tako je nastala MediaSfera. Sada je veći akcenat na kulturi. U međuvremenu pridužio mi se suprug koji se bavi umetničkom fotografijom tako da sada funkcionišemo kao jedno malo privatno preduzeće.
- Koliko je teško izgraditi zajednicu koja će redovno čitati Vaš portal?
– Meni je bilo potrebno više vremena nego što sam planirala. Razlog je taj što u trenutku kada smo Maja i ja pokrenule sajt nismo znale kako funkcioniše online svet. Puno su nam pomogli nesebični saveti Miloja Sekulića, ali suštinski same smo učile i napredovale. Kada sam krenula sama sa MediaSferom već sam imala neko iskustvo koje mi je dosta pomoglo. Budući da ne jurimo “kliktabilnost” po svaku cenu jedini način da zadržimo našu čitalačku zajednicu jeste da redovno objavljujemo kvalitetne autorske tekstove, zanimljive priče i putopise. Nažalost u ovom poslu važi ona “koliko para toliko i muzike”. Entuzijazma i znanja imamo,ali nije sve u ljubavi ima nečeg i u novcu. Održali su nas pre svega entuzijazam, želja da radimo nešto drugačije, da se čuje za neke ljude koji imaju šta da kažu , a kojih nema previše ili uopšte u medijima…
- Po čemu se Vaš portal razlikuje od drugih portala?
– Nikada ne odustajem od osnovnih načela profesije. Ako hoćemo da nam ljudi veruju moramo da govorimo i pišemo u skladu sa svojom savešću. Svojim životom i radom dajemo primer svojoj deci. Želim svom sinu da pokažem da ne treba živeti i stvarati svet laži za šaku evra. Nema većeg komplimenta nego kada ti dete kaže: “Mama ti si moj idol”. Zato reč kompromis ne postoji u mom profesionalnom rečniku. Važno mi je da ostanem svoja. Kompliment mi je kada dobijem mejl od kolege ili čitaoca da su videli sajt i da izleda odlično, da “za razliku od drugih portala, nije zabavan, tj. ne teži olakim i banalnim temama, a opet nije ni ograničen na uske teme i priloge. Zaista je divno da ima takvih mesta još”. Lično sam zadovoljna, mada uvek može mnogo bolje. Radimo sa veoma malo ljudi, sredstava… Insitiram na dobrim, kvalitetnim fotografijama koje su uvek potpisane. Finansiramo se iz privatnih izvora i redovno apliciramo za grantove i projekte iz oblasti kulture.
- Možete li nam predstaviti jedan Vaš radni dan kao novinarke, urednice i vlasnice portala?
– Živimo u muškom svetu. Pored toga što sam novinar, preduzetnica ja sam supruga i majka. Pomiriti sve te uloge ponekad me podseća na hodanje po tankom ledu ili trčanje maratona…
Eksplozija mašte 