Poezija u doba korone

Sedim u svoja četiri zida
i slušam priče
o vanrednom stanju, policijskom času,
virusu, umiranju i pamtim brojke

Pa malo zastanem,
setim se tebe
i pitam se da li si dobro?,
gde god da si i sa kim god da si

Ja paničim,
Hipohondrijski kao i uvek,
pitam se da li ti paničiš
hipohondijski kao nekad?

Sedim u svoja četiri zida
i slažem slagalicu od 3000 delova,
sporo napredujem,
sve bi išlo brže da si ti tu

Pa malo zastanem,
setim se tebe,
i pitam se da li sada misliš na mene?
gde god da si i sa kim god da si

Ja paničim
U sred ove pandemije,
Histerije sa svih strana,
Prikrivenih i izvrnutih informacija

Sedim u svoja četiri zida
i stalno plačem
zbog korone
i zato što ne znam gde si i kako si.

Uputstvo za udvarače

Nisam najbolja stvar

koja se nekome može desiti.

Uvek sam bila

too bitchy i

hard to handle.

Ako nemam poverenja u nekog

imam ljubomorne ispade.

Mnogo radim i mnogo učim,

ali i mnogo volim.

Iskačem iz svoje zone komfora,

ne vraćam se bivšim momcima

spisak pogrešnih odluka u ljubavi

prilično je kratak.

Grešim puno, ali malo puta za koračim u novu ljubavnu vezu,

jer ne želim biti laka, niti želim da nam trošim vreme,

a i volim svoju samoću.

A i volim da glumim

da sam jaka

da sam dobro

i da sve mogu sama

ali umem da se slomim.

Zapravo, anksioznost me slomi

tu bude svega

bola u grudima,

paničnog napada,

suznih oči,

tužnih noći

pa ujutru opet budem jaka.

Put pod noge

Tri različite države

u roku od tri meseca

nakon mukotrpnog rada

mnogo para za putovanja

za nove prilika

za napredovanje

snovi desetogodišnje mene

upravo se polako ostvaruju

a ova druga

devetnaestoogodišnja ja

shvata da je uspela

završila srednju školu

upisala fakultet

našla vrhunski posao

i celo leto putuje

moj vrisak odjekuje planinama

moj smeh nosi morske talase

moja sreća je dokaz mog uspeha.

Godišnjice

Ove se godine navršava peta godišnjica
od kraja osnovne škole

Ove se godine navršava prva godišnjica
od kraja srednje škole

Ove se godine navršava puno godišnjica,
a ja još uvek nekad zaboravljam potapšati sebe po ramenu

Ove se godine se navršava puno životnog staža,
a u meni se idalje krije preplašeno dete

Ove godine kada se navršava peta godišnjica
od kraja osnovne škole,
sećam se da sam tada
jedva čekala da prođe osnovna škola

Ove godine kada se se navršava prva godišnjica
od kraja srednje škole,
sećam se da sam pre godinu dana
jedva čekala da se završi to učenje oko prijemnog

Ove godine kada se navršava puno godišnjica,
ja čuvam uspomene i sećanja
na divne i bezbrižne periode svog života,
dok u kalendaru beležim nove važne datume.

Zvezde padalice

Jedne vrele avgustovske noći
stajala sam na vrhu svoje ulice
pored žute trafike u sred noći,
čekala sam zvezde padalice

Došla je drugarica,
tu na vrhu moje ulice,
nema osvetljenja,
zajedno smo čekale zvezde padalice

Sećam se šta sam tada poželela,
sada stojim sama
na terasi svoga stana
čekam zvezde padalice

Sada nema nijedne zvezde,
uobičajeno za osvetljeni veliki grad,
a nema ni ti drugarice,
ni tog bezbrižnog detinjstva

Čekam zvezde padalice,
dok živim svoj život
u kom su mi se sve želje ostvarile
i da sad vidim zvezde padalice
ne bih znala šta novo da poželim,
samo neka sve ovako ostane.

Bitno da je nekad bilo lepo

„Sedim tako nešto i razmišljam kako nam je bilo lepo
I stvarno je bilo lepo i bilo je lepo, bilo je lepo
Samo što ja dosta u poslednje vreme sedim i razmišljam
Kako nam je bilo lepo i stvarno je bilo lepo
I bilo je lepo, al’ ja nemam ništa od toga“

Ana Nikolić

Nisam neko ko sluša ovu muziku, ali je nemoguće da ne čuješ po neku novu pesmu na društvenim mrežama. Ovi stihove pesme su mi dali odličan šlagvort za ovaj novi tekst.
Svi mi bismo voleli da se vratimo u prošlost. Nisam se preterano interesovala za tu temu, a ni ne znam šta psihijatri i ostali naučnici govore o toj temi, ali sam ja iz svog ličnog iskustva i iz priča mojih bližnjih shvatila da mi želimo da se vratimo u prošlost iz dva razloga. Prvi je, jer želimo da gotovo sve uradimo drugačiji, jer sa ove distance kada pogledamo u prošlost sve bismo bolje uradili, jer smo sada pametniji i imamo više iskustva. Drugi razlog zbog kog želimo da se vratimo u prošlost je jer nam je tada bilo lepo. Te brige i problemi su mnogo mali u odnosu na ove koje sada imamo. Nedavno sam na tatino pitanje kako mi je na faksu i mogu li da postignem učenje, izlaske, dva posla i odlaske na predavanje rekla: „Jao tata ja bih se sad vratila u osnovnu školu, ma šta u osnovnu, u vrtić bih se vratila kako je tamo bilo lepo i lako“. I zaista je tako, bilo je lepo i lako, verujem da ću kada završim fakultet, i dok budem menjala dečije pelene, hteti da se vratim na fakultet, jer će iz te perspektive to tada biti lako. Neću sada mnogo da kukam i da se žalim, ali hoću da kažem da smo mi po pitanju prošlosti kao deca na toboganu. Sada smo na vrhu tobogana i lepo nam je, ali ipak želimo da odemo u prošlost i da se spustimo niz taj tobogan i da padnemo pravo u pesak.
Pre par dana sam pričala sa drugaricom na telefon i ona mi je rekla: „Prošlost je prošlost i to treba da ostane u prošlosti“. Nakon toga sam dugo razmišljala i drugarica jeste upravu. Koliko god želimo da se vratimo u prošlost i kada bi to zaista fizički bilo izvodljivo to ne bi bilo to, mi ne bismo bili isti ti ljudi, mi ne bismo voleli na isti način, zato je bolje da ostanemo tu gde jesmo i da gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti. Ako želimo te neke ljude iz svoje prošlosti u svojoj budućnosti možemo ih uzeti za ruku ako oni to žele, ako ne žele, ne vredi držati ruku koja neće da ide sa nama, jer tako nećemo nigde stići. Ili idemo zajedno, ili idemo sami, ka svojoj budućnosti, a prošlost će ostati iza nas.

Manje je više

Ako ste, kad ste pročitali naslov, očekivali da pišem o modi ili o minimalizmu u uređenju doma, moram vas razočarati, jer to nije moj fah. Ali kad ste već došli, ostanite i odvojite par minuta za vas. Do juče je tržište bilo prepuno IT stručnjaka, a danas je tržište prepuno mikro – influensera. Elem, mikro – influnseri su sve one persone koje na društvenoj mreži Instagram pređu 10.000 pratilaca. Kada pređete tu brojku, razne kompanije kreću da vam šalju PR pakete. Ranije, kada su se na našem tržištu pojavilo zanimanje influenser. Te osobe sui male po nekoliko stotina hiljada pratilaca, danas se PR paketi i poslovne ponude sklapaju sa mikro – influenserima, jer oni imaju makro uticaj. Zašto je tako ne znam, ali ono što znam jeste da je jedna agencija za putovanja na besplatno putovanje povela samo one osobe koje su imale 10.000 pratilaca, a broj ljudi koji je nakon toga došao u tu travel agenciju je drastično veći nego kada su isti taj eksperiment uradili sa influenserima koji su imali preko 100.000 pratilaca. Mnogo ljudi u Srbiji idalje to zanimanje “influenser” gleda površno i misli da od toga ne može da se živi, ali je realnost nešto drugačija – oni mnogo dobro žive i mnogo dobro zarađuju. Ono što ide u prednost mikro – influenserima jeste to što mnogi Srbi više vole malu zajednicu nego čitavu naciju. Više vole da provode vreme sa bliskim prijateljima, nego sa daljom rodbinom. Tako naši ljudi i više vole malu Instagram zajednicu na čijem je čelu jedan mikro – influenser, nego veliku zajednicu na čijem je čelu makro – influnser. Iz ovoga možemo izvući da je gotovo uvek manje više. Osim kada je reč o knjigama i putovanjima, manje knjiga nije više znanja, manje magneta nije više putovanja, ali na gotovo sve drugo možemo primeniti princip “manje je više”.