Poezija u doba korone

Sedim u svoja četiri zida
i slušam priče
o vanrednom stanju, policijskom času,
virusu, umiranju i pamtim brojke

Pa malo zastanem,
setim se tebe
i pitam se da li si dobro?,
gde god da si i sa kim god da si

Ja paničim,
Hipohondrijski kao i uvek,
pitam se da li ti paničiš
hipohondijski kao nekad?

Sedim u svoja četiri zida
i slažem slagalicu od 3000 delova,
sporo napredujem,
sve bi išlo brže da si ti tu

Pa malo zastanem,
setim se tebe,
i pitam se da li sada misliš na mene?
gde god da si i sa kim god da si

Ja paničim
U sred ove pandemije,
Histerije sa svih strana,
Prikrivenih i izvrnutih informacija

Sedim u svoja četiri zida
i stalno plačem
zbog korone
i zato što ne znam gde si i kako si.

Uputstvo za udvarače

Nisam najbolja stvar

koja se nekome može desiti.

Uvek sam bila

too bitchy i

hard to handle.

Ako nemam poverenja u nekog

imam ljubomorne ispade.

Mnogo radim i mnogo učim,

ali i mnogo volim.

Iskačem iz svoje zone komfora,

ne vraćam se bivšim momcima

spisak pogrešnih odluka u ljubavi

prilično je kratak.

Grešim puno, ali malo puta za koračim u novu ljubavnu vezu,

jer ne želim biti laka, niti želim da nam trošim vreme,

a i volim svoju samoću.

A i volim da glumim

da sam jaka

da sam dobro

i da sve mogu sama

ali umem da se slomim.

Zapravo, anksioznost me slomi

tu bude svega

bola u grudima,

paničnog napada,

suznih oči,

tužnih noći

pa ujutru opet budem jaka.

Put pod noge

Tri različite države

u roku od tri meseca

nakon mukotrpnog rada

mnogo para za putovanja

za nove prilika

za napredovanje

snovi desetogodišnje mene

upravo se polako ostvaruju

a ova druga

devetnaestoogodišnja ja

shvata da je uspela

završila srednju školu

upisala fakultet

našla vrhunski posao

i celo leto putuje

moj vrisak odjekuje planinama

moj smeh nosi morske talase

moja sreća je dokaz mog uspeha.

Godišnjice

Ove se godine navršava peta godišnjica
od kraja osnovne škole

Ove se godine navršava prva godišnjica
od kraja srednje škole

Ove se godine navršava puno godišnjica,
a ja još uvek nekad zaboravljam potapšati sebe po ramenu

Ove se godine se navršava puno životnog staža,
a u meni se idalje krije preplašeno dete

Ove godine kada se navršava peta godišnjica
od kraja osnovne škole,
sećam se da sam tada
jedva čekala da prođe osnovna škola

Ove godine kada se se navršava prva godišnjica
od kraja srednje škole,
sećam se da sam pre godinu dana
jedva čekala da se završi to učenje oko prijemnog

Ove godine kada se navršava puno godišnjica,
ja čuvam uspomene i sećanja
na divne i bezbrižne periode svog života,
dok u kalendaru beležim nove važne datume.

Zvezde padalice

Jedne vrele avgustovske noći
stajala sam na vrhu svoje ulice
pored žute trafike u sred noći,
čekala sam zvezde padalice

Došla je drugarica,
tu na vrhu moje ulice,
nema osvetljenja,
zajedno smo čekale zvezde padalice

Sećam se šta sam tada poželela,
sada stojim sama
na terasi svoga stana
čekam zvezde padalice

Sada nema nijedne zvezde,
uobičajeno za osvetljeni veliki grad,
a nema ni ti drugarice,
ni tog bezbrižnog detinjstva

Čekam zvezde padalice,
dok živim svoj život
u kom su mi se sve želje ostvarile
i da sad vidim zvezde padalice
ne bih znala šta novo da poželim,
samo neka sve ovako ostane.

Promašaj

I zakopam san o ukoričenju jedne ljubavi
I priznam da sam promašila
Profesiju,
Fakultet,
Život.
Zažmuri me i prećuti


Kada odlučiš da ne mariš
Jesam li kraj tebe ili nisam?


Kada se olakomiš da kažeš
da ti je svejedno,
da imaš druge prioritete,
da ti nije stalo
do mijih hirova i ispada, lomova.


Kada odlučiš da opsuješ,
da se zakuneš,
da prestaneš voleti,
da nestaneš iz života
ili da ostaneš
kao prijatelj,
poznanik
ili stranac.

Samo me zažmuri i prežuti…
Manje će boleti ona naša besmrtnost
koju smo nekako ipak uspeli sahraniti.