Crna Gora

Nikada nisam volela da idem u Budvu i u Sutomore. Tu je prevelika gužva, svi dolaze zbog izlazaka i klubova, a ja nisam od onih koji će se gurati na prepunoj plaži kao sardine u konzervi.
Avgust sam iskoristila samo za more i obišla sam skoro celu Jadransku obalu. Prva destinacija je bio Herceg Novi.

Šetajući glavnom gradskom ulicom, popularnom Njegoševom, nailazimo prvo na spomen – kuću književnika Ive Andrića, našeg nobelovca, koji je tu živeo i stvarao. Danas je to Klub književnika u kome se održavaju književni susreti i pesničke večeri, a u letnjem periodu i sajam knjiga sa pratećim sadržajima. Obišli smo i glavni sat nakon čega smo otišli da sačekamo trajekt.

Odavde smo otišli u Krašiće. Krašiči se nalaze u srcu Crne Gore. Između Herceg Novog i Plavih Horizonata, a preko puta Tivta i ostrva cveća.

Krašići su malo i mirno mesto. Bez gužve i buke, jer mnogo ljudi i ne zna za to mesto. Ima jedna pekara, tri prodavnice, jedna konoba, jedan kafić i nekoliko restorana.

Krašići nam nude pogled na Lovćen. I ono što je karakteristično za Krašiće jeste kristalno čista i mirna voda.

Posle par dana smo otišli do Galije, gde se održavala GVIBE žurka.

GVIBE žurka je spojila mnogo ženskih muzičara. Bile su Liya Fran i Marika, koje su na plaži dale specijalnu notu regge i jazz muzike. Nastavili smo duž Jadrana i sledeća destinacija je bila plaža Ada Bojana.

Pošto obožavam da skijam, želela sam i da surfujem, pa je Kiteloop sjajno mesto za ljubitelje vodenih sportova.

Ulcinj je divno mesto, ali plaža Ada Bojana ti daje neku ludu energiju.

Nakon nekoliko dana ludovanja i nespavanja posle GVIBE žurke i surfovanja na Adi Bojani, vratili smo se u Krašiće.

Obišli smo plantažu školjki, pa smo bili raspoloženi i da probamo te mušlje koje se ovde spremaju kao specijalitet kuće.

A plantaža školjki izgleda ovako:

Moje društvo je rešilo da se sunča, a ja sam iznajmila kajak i krenula da veslam i obišla cele Krašiće.

Iako me je uhvatilo neko ludilo pa sam vozila kajak, surfovala i razvlačila se na svili na Adi Bojani, istinski sam se odmorila. Društvo je bilo super, ekipa je bila sjajna, a letovanje još bolje. Hrana sa pogledom na more i čaša vina su tu da te dodatno opuste.

Posle deset dana provedenih u Krašićima gde smo istinski odmori posle naporne godine, ali i posle par neprospavanih noći u Galiji i na Adi Bojani, krenuli smo ka Tivtu.

Tivat se toliko gradi da mi je svake godine neprepoznatljiv.

Tu smo kupili po koji magnet i ručali.

Tivat je mesto gde se nebo i more spajaju.

Tivat je jako mali. Svega jedna zgrada u kojoj je opština, a ispod nivoa ulice i pijaca, par radnji i kafići uz obalu čine Tivat. On se brzo obiđe, za svega dva – tri sata. Nakon obilaska Tivta uputili smo se ka aerodromu i krenuli na nikad kraći let – svega 45 minuta.

Nemačka

Planirajući putovanje u Prag, istraživala sam šta bi bilo vredno videti u okolini. Ta okolina se malo proširila, čak van granica Češke, te sam se naročito zainteresovala za Drezden. Shvatila sam da ovaj grad ima mnogo zanimljivosti koje bi valjalo obići, pa smo putovanje produžile do Drezdena. Putujući pravcem iz Karlovih Vari, stigle smo metroom iz Praga u Drezden. Put je bio kratak, ali lep.

Prvo što smo posetile je Alter Markt (). To je trg koji se nalazi vrlo blizu centra grada. Tu su se zadesili kamioni hrane koji su služili različite vrste hrane iz raznih država.

Ono što krasi Drezden jeste taj crni mermer, deluje prljavo, ali je grad jako čist, a zagađenost vazduha niska, jer od prevoznih sredstava ljudi najčešće koriste bicikle i električne trotinete.

Na trgu se nalazi crkva Svetog Krsta. Crkva predstacnja koncept Drezdena i prikazuje čitavu Saksoniju. Mir i tišina. Možete se popeti na vrh crkve i napraviti sjajne fotografije, jer će Vam cela Saksonija biti na dlanu. Cena ulaska u crkvu je četiri evra.

Šetajući gradom, obišle smo opersku dvoranu.

Videle smo i državnu akademiju (Staatliche akademie).

Posle smo se vratile na glavni trg i naručile ručak.

Nakon što smo obišle ovaj ulični market posle ručka i kupile razne čajeve, mirisnu lavandu i još ko zna koje biljke mi lagano nastavismo duž Prager ulice. To je dugačka ulica sa nekoliko šoping molova, moderniji deo grada. Da budem iskrena, odabrala sam da idemo u Drezden baš zbog tih šoping molova. Planirala sam ogromnu kupovinu. Ponela sam svega par stvari, ogroman kofer je bio skoro prazan, ali sam ga zato ovde dobro napunila.

Ono što je karakteristično za noviji deo Drezdena jesu brojne statue i fontane.

Nakon što sam u sred parka prepakovala svoj kofer. Otišle smo da obiđemo i Zvinger. Zvinger je veoma romantično i lepo mesto za boraviti. Svaki mali detalj čini razliku i mesto izgleda vrlo očaravajuće. Oni koji su videli Šenbrun i Belvedere dvorac neće biti toliko fascinirani Zvingerom.

Muzej je urađen po uzoru na Luvr, ali sa sopstvenim šarmom i duhom Nemačke. Ako dođete u Drezden ili budete u blizini obavezno posetite ovaj muzej i divite se izuzetnom arhitektonskom uređenju, šetajte hodnicima i vražajte se vremenom unazad.

Pravo iz muzeja smo se vratile na glavni trg i dok smo išle ka Terasi Evrope, bacale smo poslednji pogled na glavni trg.

Dan završavamo na Terasi Evrope (Bruhlsche terasi) koja leži za staroj gradskoj tvrđavi.

Mesto za opušteno sedenje na klupi ili za stolom jednog od brojnih restorana sa pogledom na reku, mostove i flotu parobroda.

Taksi je stigao i sada nastavljamo put ka aerodromu. Dok se udaljavam sa klupe i posmatram Dunav i Drezden molim Boga da mi kofer nema više od 30 kilograma.

Češka

Konačno smo stigle u Prag, grad koji smo želele da posetimo. Zvuči jako izazovno turu po Pragu pretvoriti u turu praških pivnica i uživati u vrhunskim češkom pivu, svinjskim kolenicama i kobasicama, ali Prag ima jako puno toga da ponudi. Zato smo rešile da u ovom gradu ostanemo četiri dana. Odmah po dolasku, smo rešile da pređemo Karlov most.
Izgradnja ovog mosta na Vltavi je započeta kao zamena Juditinom mostu koji je teško oštećen u poplavama.

Za razliku od starog mosta koji su tu nalazio, Karlov most je izdržao mnoge poplave kao i najgoru poplavu koja je pogodila Češku u poslednjih 500 godina koja se desila 2002. godine.U početku je nosio ime Kameni most. Dugo je bio jedini most na Vltavi u Pragu i imao ogroman značaj u povezivanju starog grada i Praškog zamka. Na ovom mostu postoji ogroman broj statua, predanje je da ako dodirneš određeni deo statue i zamisliš želju, ali je nikome ne kažeš, želja će ti se ostvariti.

Kada smo prešle Karlov most, došle smo do Praškog dvorca. Praški dvorac čini kompleks zgrada koje potiču iz 9-tog veka a predstavlja i zvaničnu rezidenciju predsednika Češke republike. Prema Ginisovoj knjizi rekorda ovo je najveći drevni dvorac na svetu sa površinom od gotovo 70.000 kvadratnih metara.

Sa uzvišenja na kome se nalazi ovaj dvorac pruža se panoramski pogled na gotovo celi Prag.

Umorne od puta i verovatno zato što već nekoliko dana jurimo kroz Evropu rešile smo da se ranije vratimo u hotel kako bi napunile baterije za dane koji tek slede.
Posle doručka orne za razgledanje grada krenule smo put Karlovog mosta, kako bismo opet videli neke delove Praškog dvorca.

Najdominantnija zgrada Praškog dvorca je gotička katedrala Svetog Vida. Ne samo da je najveća i najznačajnija crkva u Češkoj već i jedna od najmonumentalnijih katedrala srednje Evrope. Kapela Svetog Vaclava najznačajnije je mesto u katedrali jer se u njoj nalaze posmrtni ostaci ovog zaštitnika Češke. U katedrali se nalazi i kraljevska kripta, brojne bočne kapele, freske, vitraž.

Najstariji i najznačajniji praški trg je Starogradski trg (Staroměstské náměstí). Glavna atrakcija trga je svakako astronomski sat koji se na njemu nalazi. Trgom dominiraju dva tornja hrama Marije Device Tinske, crkva Svetog Nikole i zgrada stare gradske većnice. Na centralnom delu trga nalazi se spomenik verskom reformatoru Janu Husu. Nas dve smo bile očarane klovnovima, balonima i maskiranim ljudima koji su bili na trgu.

Tu je naravno bio i Aladin iz čarobne lampe.

Krenule smo ka astronomskom satu koji se sada rekonstruisao. Astronomski sat u Pragu (Orloj) montiran je 1410. godine i predstavlja jedan od najstarijih i najdetaljnijih satova tog tipa na svetu. Za vreme Drugog svetskog rata je gotovo u potpunosti uništen, ali je uspešno obnovljen. Na svaki pun sat se prozori na satu otvaraju i pojavljuju se figure Isusa i 12 apostola. Trebalo je da čekamo još 58 minuta do sledećeg izlaska figura Isusa i 12 apostola. Sele smo na klupu, lizale sladoled i posmatrale detalje na satu.

Vraćale smo se ka trgu kako bismo otišle do Hrama Device Marije Tinske. Ova monumentalna gotička crkva na Starogradskom trgu sa 80 metara visokim tornjevima blizancima predstavlja jedan od najupečatljivijih kadrova Praga. Orgulje koje se nalaze u crkvi najstarije su u Pragu. Restaurirane su u Bonu i vraćene u crkvu 2000-te godine. Severni toranj se zove Eva, a južni Adam.

Posle obilaska centra grada uputile smo se ka pijaci. Pijaca je cela mirisala na šareno voće i povrće. Ljubazni prodavci su nam nudili da probamo njihovo voće, tako da je naš ručak bio na pijaci i to voće.

Vratile smo se u hotel i spremile za izlazak. Otišle smo u pab i pile Češko pivo. Ujutru smo se zaputile ka keju ispod Češkog mosta, jer smo od momaka koje smo sinoć upoznale saznale da krstarenje Vltavom polazi sa keja i krstari uzvodno.

Plovidba Vltavom vam omogućava da vidite grad iz drugog ugla i taj Karlov most je još lepši kada se gleda iz vode.

Nakon krstarenja otišle smo opet do Starogradskog trga kako bismo ručale. Kako mislite da posetite Prag, a da ne probate kolenicu i pivo?

Nakon ručka smo morale da potrošimo te silne kalorije koje smo unele u sebe i otišle smo da šetamo i istražujemo nova mesta.

Dok smo išle ka Karlovom mostu naišle smo na prodavnicu medenjaka koja je izgledala bajkovito.

Blizu Karlovog mosta nalazi se Lenonov zid. Jedan običan zid postaje Lenonov kada ga 80-tih godina fan Džona Lenona oslikava grafitima posvećenim ovoj muzičkoj ikoni. Ubrzo postaje simbol ljubavi, slobode i otpora tadašnjem režimu pošto Lenonove pesme često veličaju slobodu. Postao je mesto okupljanja tokom studentskih protesta. Zid se neprestano menja a originalni grafiti posvećeni Lenonu su davno nestali. Više puta je potpuno prefarbavan u belo, ali ubrzo biva ponovo oslikan.

Uveče smo se spakovale i ujutru kofere ostavile na recepciji kako bismo maksimalno iskoristile poslednji dan našeg putovanja. Ovaj put smo otišle do Venceslavovog trga. Venceslavov trg je jedan od glavnih gradskih trgova Praga i poslovni i kulturni centar. Na njemu se nalazi spomenik princu Venceslavu I koji je ubijen, a potom proglašen za sveca zaštitnika Bohemije. U čelu trga nalazi se Narodni muzej.

Glavna ulica koja vodi do Venceslavovog trga je šoping zona. Nas dve smo kao pomahnitale šopingholičarke trčale i kupovale magnete, krpice, obuću. Naišle smo na radnju gumenih bombona i nismo mogle da odolimo, a da ih ne kupimo.

Poslednji trenutak u Pragu je bio posmatranje zalaska sunca na Venceslavovom trgu.

Slovačka

Na autobuskoj stanici u Bratislavi, moju drugaricu i mene je sačekala zajednička drugarica Ana koja se kad smo završile treći razred srednje škole preselila u Bratislavu. Ana nas je odvela u stan i tamo smo prenoćile.
Ujutru nas je Ana izvela da nam pokaže svoj grad. Grad je prepun različitih statua. Jedna od najpoznatijih je statua Napoleonovog vojnika, a na slici ispod je skulptura Čumila.

Glavni trg je centralni trg u Starom gradu i jedan od najpoznatijih trgova u Bratislavi. Neke od znamenitosti koje se ovde nalaze su Stara gradska većnica, Rolandova fontana, ambasade Japana, Grčke i Francuske, Mađarska banka i Nadbiskupova palata.

Ana nas je odvela u Sedlársku ulicu i Ventúrsku ulicu gde smo videle ušuškane kafiće i nasmejane konobare koji su pozdravljali prolaznike.

Ana je tražila jedan specijalan kafić da nas odvede na piće. Mi smo bile umorne i htele smo da sednemo u prvi kafić na koji naiđemo. Dok smo mi zvocale da ne žurimo u taj kafić, Ana nas je vukla do njega.

Ispostavilo se da to nije kafić, već pab. Sele smo i popile pivo.

Uputile smo se ka nacionalnom pozorištu. Istorijska zgrada Slovačkog nacionalnog pozorišta je sagrađena u neorenesansnom stilu i otvorena je za javnost. Nalazi se na Hvijezdoslavovom trgu. Obišle smo foaje i čitavo pozorište.

Otišle kod Ane po kofere gde nas je njena mama sačekala sa ručkom. Punih stomaka smo otišle metroom do Praga.

Austrija

Sa WizzAir kompanijom karta u jednom pravcu do Beča iznosila je svega četiri hiljada dinara. A iz Drezdena do Beograda pet hiljada dinara. Mojoj drugarici i meni Beč nije bila željenja destinacija, već Prag, ali kada smo sve stavile na papir i izračunale ovo nam je bila najpovoljnija opcija. U Beču smo provele jedan dan, pa smo autobusom otišle do Bratislave, jer je jako blizu. Prag smo pomerile za neki drugi dan.

Obilazak Beča smo započeli od ulice Ringštraseu (Ringstrasse) koja je dugačka pet kilometara i koja se prostire oko užeg gradskog jezgra. Tu se nalaze mnogobrojne najznačajnije gradske znamenitosti poput zgrade Bečke državne opere, Parlamenta, Gradske kuće, Univerziteta, Berze, Muzeja istorije umetnosti, Prirodnjačkog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti. Tu su i spomenici Geteu i Johanu Štrausu kao i parkovi Stadtpark i Rathauspark.

Prvo smo posetile Muzej istorije umetnosti (Kunsthistorisches Museum) koji sadrži vrednu kolekciju umetničkih dela koju su habsburgovci sakupljali od 16-tog veka, a eksponati koji se mogu videti potiču od perioda antičkog Egipta pa do 18-tog veka.

Nakon toga smo otišle u Prirodnjački muzej.

Prirodnjački muzej (Naturhistorisches Museum) nalazi se na trgu Marije Terezije preko puta Muzeja istorije umetnosti i u zgradi je identičnog izgleda.

Jedan je od najvećih svetskih muzeja te vrste sa čak 500.000 eksponata.

Muzej poseduje najveću i najstariju javnu kolekciju meteora na svetu. Bogate su i kolekcije minerala, dragog kamenja i retkih fosila.

Krenule smo ka Katedrali Svetog Stefana, ali smo zastale kod Hofburga. Hofburg je veliki kompleks rezidencija moćnog Habsburškoga carstva u centru Beča. Sve do kraja Prvog svetskog rata Hofburg je bio prestonica Habsburške monarhije. Deo Hofburga je zvanična rezidencija predsednika Republike Austrije. U Hofburgu se čuva carska kruna Svetog Rimskog carstva.

Katedrala Svetog Stefana posvećena je Svetom Arhiđakonu Stefanu i nalazi se u centru Beča i sedište je bečke nadbiskupije. Katedrala Sv. Stefana je gotička građevina prepoznatljiva po karakterističnom krovu.

Svi kafići sa pogledom na Katedralu u sklopu cene pića naplaćuju i pogled što je i očekivano, jer se pogled naplaćuje u skoro svim zemljama Evrope. Nismo mogle da odemo iz Beča, a da ne posetimo dvorac Šenbrun.

Ova barokna palata pod zaštitom UNESCO-a bila je nekada letnja rezidencija Habsburgovaca, a danas osim što je “magnet” za turiste mesto je i za političke susrete na najvišem nivou. Bogato dekorisane prostorije i fantastična arhitektura čine ga vrlo privlačnim a često ga zovu i Mini Versaj.

Izgradnju nove palate započeo je Leopold I. Gradnja započinje 1696. godine a biva kompletno završena i dobija današnji izgled 1743. godine u vreme vladavine carice Marije Terezije. Ona je dodala još jedan sprat da bi smestila čak šesnaestoro svoje dece. Zgrada dobija njenu omiljenu boju – Šenbrun žutu. U 19-tom veku glavni stanovnik Šenbruna bio je car Franc Jozef I i njegova vrlo popularna supruga Elizabete od Bavarije poznatija kao Sisi.

Šenbrun je bio važan dvorac za pisanje istorije. Kada je Napoleon okupirao Beč, Šenbrun mu je bio štab. Šestogodišnji Volfgang Amadeus Mocart imao je nastup u Sobi ogledala. U dvorcu možete kupiti prave Mocart kugle koje imaju fantastičan ukus, ni približan kao one iz marketa. Zato bolje kupite ovde prave Mocart kugle za koje ćete dati 50 centi više nego u marketu.

Obilazak Beča smo završile bacanjem pogleda na vrt Šenbruna dok smo ulazile u autobus koji nas je odvezao do Bratislave.

Mađarska

Maj mesec je u Srbiji bio jako kišovit mesec pa smo društvo i ja želeli da pobegnemo od te kiše tako što smo spojili petak, subotu i nedelju za putovanja po Mađarskoj.
Prva stanica nam je bila naša Subotica gde smo morali da napravimo predah od vožnje i da malo protegnemo noge.

Posle četiri sata vožnje i bez zadržavanja na granici, u podne smo stigli u Sent Andreu. Sent Andrea je bajkoviti gradić koji je ušuškan u svoje barokno „odelo“, sa crvenim krovovima, kapijama od kovanog gvožđa i popločanim ulicama.

Naš pisac, Jakov Ignjatović koji je rođen u Sent Andreji rekao: „I kad u Sent Andreji jednom nestane Srba, a jednom će ih nestati, onda će im obronak divnih planina biti grob, zvuk zvona njihovih hramova propratiće ih u večnost, a hramovi će ostati kao spomenici njihovog duha i života.“

Posetili smo Požarevačku crkvu koja je posvećena Svetom Arhangelu Mihajlu i koja je dobila naziv po našem gradu Požarevcu, jer je najviše vernika baš iz Požarevca bilo. Ova pravoslavna crkva danas pipada Budmskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve.

Jedna od znamenitosti Sent Andree je svakako i Bogorodičina crkva koja je poznata još i kao Saborna ili Beogradska crkva. Najveći i glavni hram Srpske pravoslavne crkve u Sent Andreji je upravo ova crkva koja se nalazi pored dvora Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve.

Vratili smo se na glavni trg Fo na kom se nalazi Esnafski krst koji je pod zaštitom Uneska. Nastavili smo da šetamo kaldrmom i ragledali ulične prodavnice marcipana i suvenira. Sve do Dunavskog keja se prostirao miris sučene ljute papričice koje su visile na zidovima kuća.

Seli smo na terasu restorana sa pogledom na Dunav i naručili specijalitet ovog mesta, a to je goveđi gulaš zvani perkelt i nakon toga smo nastavili svoj put ka Budimpešti.

Kada smo stigli u Budimpeštu, brzo smo ubacili kofere u sobu i izašli napolje kako bismo malo prošetali. Ono što treba znati jeste da se u Mađarskoj koriste forinte i da je 1 evro zapravo 300 forinti. Dok smo šetali kraj Dunava, ugledali smo brod koji je iskrcavao putnike. Mi smo se ukrcali i platili oko 20 evra krstarenje Dunavom. Prošli smo ispod mosta Slobode, Margaretinog mosta, Lančanog mosta i Eržebet mosta, a meni je bio najlepši baš ovaj, jer nije kičast kao ostali.

Mađarski parlament je treći po veličini parlament na svetu koji je izgrađen 1902. godine i koji je nastvarno lep noću.

U subotu smo iz hotela u ranim jutarnjim časovima krenuli ka Ribarskom bastionu (Fisherman’s Bastion). Put do Ribarskog bastiona vodi preko lančanog most kojim se Kinezi fascinirani. Most na početku i na kraju ima skulpture lavova koji ga simbolično čuvaju i on je bio važan za spajanje Pešte i Budima. Kinezi su slikali svaku ciglu duž mosta. Ribarski bastion je građen 1905. godine i naziv je dobio po ribarima koji su u srednjevekovnim ratovima bili zaduženi za odbranu tog mesta. Ovaj kompleks sačinjava sedam kula koje simbolizuju sedam plemena osnivača Mađarske.

Dok smo šetali Rabarskim bastionom uhvatila nas je kiša.

Ali nam ona nije mogla pokvariti raspoloženje.

Krenuli smo ka brdu Gelert. Sa njega se kao na dlanu vide i Budim i Pešta, kao i Dunav koji se prostire između njih i mostovi koji ih spajaju.

Kakav izvanredan panoramski pogled na grad koji je još mokar zbog kiše.

U povratku ka hotelu svratili smo u poslastičarnicu „Žerbo“ i probali istoimenu tortu, jer nam je lokalni prodavac magneta rekao da ne možemo otići iz Budimpešte ako nismo probali tu tortu.

Ujutru smo spakovali svoje kofere i krenuli ka ulici Vaci, glavnoj pešačkoj i šoping zoni.

Na južnom kraju Vaci ulice se nalazi gradska pijaca, a na drugom kraju Vaci ulice put nas vodi do čuvenog Kossuth trga na kome je smeštena zgrada Parlamenta.

Došli smo do Parlamenta i zauzeli mesta, koja smo papreno platili (oko 70 evra) da bismo gledali Red Bull air race trku. Aerodrom sa kojeg poleću avioni je na periferiji grada, ali sam događaj se odvija ispred Parlamenta i vredi svaku paru. Bila sam očarana prizorom i nesposobna da napravim dobru fotografiju, kao što su ove prethodne, tako da ću morati da vam ostavim sliku sa interneta.

Ovo su bila tri dana samo za odmor i punjenje baterija za obaveze koje dolaze! Ova manifesticija na samom kraju putovanja je bila nešto nesvakidašnje i nešto što je dalo dodatnu čar ovom putovanju.

Italija

Reših da obnovim svoju garderobu i osvežim garderober i odlučujem da odem u Italiju. Organizujem put i u ranim jutarnjim časovima izlazim iz autobusa u Veronu, grad ljubavi. Šetam uskim ulicama dok idem prema Julijinoj terasi. Zastajem i ne vidim stotinu turista kako drže Juliju za ruku i pomahnitalo mašu „selfi – štapovima“, odjednom se nalazim u šesnaestom veku, vidim Šekspira kako drži pero u ruci i piše o ljubavi koju vidi, Romeo viri iz žbuna, dok Julija šeta po terasi. Ovaj prizor je bajkovit, hvala ti veliki umetniče!

Nastavljam svoj put prema banji Montekatini kako bih tu prenoćila. Umorna od puta, neudobnog autobusa i celodnevnog razgledanja grada odlučujem ipak da prošetam starom kaldrmom. Vrela noć, a meni hladno oko srca. Gledam zaljubljene kako šetaju kraj žutih lampiona, a ja sama ližem sladoled od manga.

Ujutru polazim ka Firenci, prestonici renesanse. Prvo obilazim centralni duomo i gledam u te zeleno – bele mermerne ploče, koje predstavljaju fasadu katedrale. Idem uskim ulicama kako bih došla do Danteove kuće koja se nalazi u centru srednjovekovne Firence i odatle produžavam kroz kožnu pijacu. Još osećam miris italijanske kože u nosnicama. Sedim na stepenicama kod trga Sinjori i posmatram ljude koji prolaze. Italijani, čisti i uredni u lanenim košuljama i mokasinama prolaze kraj mene, dok su Italijanke prelepo obučene, u laganim haljinama, na visokim potpeticama, sa jakom šminkom, jako ružne i drske, ali uvek doterane.

Stižem u Pizu, pada kiša, ali ona ne sprečava turiste da se slikaju kako guraju toranj. Čujem glasan smeh, što je dobro, loše je kada su ljudi tužni. Reših da se popnem na vrh i pregazim tih trista stepenika. Sa vrha se vidi sam centar Pize i autobusi koji okružuju Pizu.

Svoje putovanje nastavljam u pravcu Sijene, kroz prozor autobusa vidim Toskanske vinograde i maslinjake. Sijena miriše na grožđe, uske ulice vode do trga Il kampo gde se održava jedna od najživopisnijih konjskih trka. Pijem vino, koje je tamno kao krv, a opet pitko i slatko.

Rim, grad vespi! Obilazim Koloseum, baziliku Svetog Petra, Panteon, Kapitol… Nisam očarana ovim gradom. Jako je prljav i brz grad, ali su ljudi jako gostoprimljivi i učtivi. Dva dana sam šetala ulicom Via Del Corso, kupujući garderobu koju sam jedva spakovala u kofer.

Ujutru sam stigla u Bolonju, grad visokih, starih zgrada sa kojih otpada fasada. Preovlađuju različite nijanse braon duž celog grada. Probala sam njihove špagete bolonjeze koje imaju fantastičan ukus, a ruzmarin im daje poseban miris.

Smeštam se u hotel kraj plaže Lido di Jesolo, večeram fantastične lazanje i odlazim na peskovitu plažu. Pesak sija pod mesečinom, voda je topla. Plivam do bova, i odatle posmatram plažu. Suncobrani između ležaljka stoje kao vojnici, a iza njih visoke zgrade i hoteli koji odbijaju mesečevu svetlost od svoje prozore.

Krećem prema Beogradu i svoje putovanje završavam u Veneciji. Plovim brodom do pristaništa, a potom gondolom idem do starog jezgra grada. Očarana sam crkvom Santa Maria della Salute i Duždevom palatom.

Volim njihovu kuhinju, pice, paste i špagte, sada mi je malo muka od tih jela, a i od sladoleda, sreća te ide zima, pa do sledećeg leta neću više jesti sladoled. Ovo putovanje je bilo divno, telefon je bio isključen i bila sam potpuno izolovana od spoljnjeg sveta. Dok putujem ka Beogradu shvatam da se svako putovanje završi, ali ponekad završetak izgleda baš kao početak, čak i kada misliš da si stvarno napredovao, upoznao si kulturu i video znamenitosti neke druge zemlje. Čini mi se da se odjednom ponovo mogu naći tamo gde sam počela ovo putovanje, jer svako je putovanje puno zavoja i skretanja, baš kao i život. A jedan pogrešan korak bi mogao značiti katastrofu. Ali bez obzira na sve, morate držati pravac i tražiti svoj put, jer sada više nema povratka. A izgleda kao da su život i putovanje jedno te isto, jer će ovaj život biti putovanje naših života.
Putujem, jer imam potrebu za tim i zbog različitih tajnih razloga. Kad dođem kući, kuća je ista, ali nešto u mojim mislima se promenilo i to menja sve!

Grčka

„Morence, svašta ti imam reći ove godine!“
Govorim dok pakujem kofer za more. Ove godine sam odlučila da odem na Mikonos. Nema puno gužve, a odmor je preko potreban. Ove godine sam se susrela sa mnogo problema, pa bih najradije da pobegnem što dalje od ljudi. Idem prema aerodromu srećna što ću pobeći odavde.
Izlazim na hotelsku terasu i pratim morske valove. Udahnem taj morski vazduh i kao da je ceo svet moj.
Sunčam se ispod palme i razmišljam o problemima, pretvaranju, komšijama koji te ogovaraju, lažima… Odnekud mi dolaze pozitivne misli i razumevanje za sve probleme.
Sa tuđom maskom lakše se živi, ali teže diše; kažem za ove što se pretvaraju, možda samo misle da su zanimljivi tim diskusijama pa troše vreme; kažem za ove što me ogovaraju, pa za ove što lažu kažem znam da ih volim do Boga, ali ne znam da trpim do Boga, nije u njima problem. Osećam kako more pozitivno deluje na mene.
Čujem more kaže Bogu: „Hvala što se nisam rodio kao čovek!“ slatko se nasmejah.
Veče, sedim u kafani na obali, posmatram karirani kafanski stolnjak uprljan od piva i vina, izbušen žarovima hiljadu cigareta i podeća me na čoveka koji izgleda isto tako zbog ljubavi neuzvraćene.
Posle nedelju dana totalnog opuštanja i mira pakujem kofer i idem poslednji put na plažu. Sedim na pesku dok me talasi kvase. Izgleda da je došlo vreme da se pozdravim sa morem. Svakog leta se pozdravim od nekih ljudi i stavri. Ne znam šta ti više čekaš. Gledam kako svaki talas sa sobom odnosi malo peska. Tako i život poput okeana, jedan talas dođe preko drugog. Donese – odnese, u dubine!
Sedam u avion i putujem svojoj kući. Poslednji put posmatram more i zahvaljujem se sebi što sam pružila odmor i mir kakav ne može niko da nam pruži, osim nas samih!

 

Putovanja

Putovanja služe da usrećite srce, a ne da imate što više pečata u pasošu. Prag, Ankara, Rim, Berlin, Beč, Venecija, Gent, Atina, Budimpešta, Istanbul, Beograd, Niš, Verona, Milano, Novi Sad. Nije bitno da li se putuje u drugu državu ili si u svojoj, putovanja su prelepa, ali su teža ona izvan granica države, jer je jako teško da se čuješ sa najmilijima.  Bili su to trenuci sreće i tuge. I baš ti se stalno ponavljaju na svakom putovanju. Bližite se svome domu, najbližima i najdražima i presrećni ste zbog toga. Znate da će vas sačekati ti topli zagrljaji i poljupci dobrodošlice i sa nestrpljenjem to iščekujete. Ali sa druge strane, tužni ste. Konačno ste bili na slobodi, daleko od obaveza. Bili ste slobodni i radili ste šta ste želeli. Uživali ste u obilascima najlepših predela te strane zemlje.
Ko bi rekao da se svo to savršenstvo nalazi tako blizu, a opet tako daleko?
Pevali ste po ceo dan, pričali, smejali se, trošili tolike kalorije. Slikali se, pravili video zapise. A onda bi uveče došli u te preslatke stare hotele i tražili wi-fi šifru kako bi se čuli sa onim najbitnijim osobama. Od sreće bi se rasplakali na neke poruke. A od želje za njegovim glasom i smehom, trošili pare na razgovore preko telefonske govornice.
I tako danima, svaki dan iznova. Svakog dana neki novi izazov.
A onda poslednjeg dana sedneš u avion i gledaš svoj pasoš koji ti se daje u ruke. Shvataš da je tom ludom putovanju došao kraj. I ne znaš da li da budeš srećan ili tužan.
Uvek kažeš oba, ali nikada nisu oba. Nikada!
I karta u ruci, odredište kuća!